Nikad nije kasno, ako se izvuku pravi zaključci i preduzmu praktični koraci. Ovde za Okruglim stolom pokazano je uzajamno razumevanje. Da li će tako biti i na državnom nivou? Da li će Rusi uložiti u podršku patriotskim snagama bar pola od onoga što je Drugoj Srbiji dao Soroš? Ili će se ponoviti ukrajinski (ranije jugoslovenski) scenario?

Interesantan mi je pogled na južnobalkansku federaciju ili možda za početak konfederaciju koja počinje sa uspostavljanjem čvršćih kontakata i veza među potencijalnim članicama. Ono što mi baš nije jasno jeste Bugarska. U koji god vojni savez je ušla, Istorija kaže, savez se raspao. Oprez nije na odmet. A ni ideja o velikoj balkanskoj državi nije prošla posle drugog svetskog rata. Ono što se podudara sa stavom Rusa jeste naš način razmišljanja i stavovi oko Ukrajine. I pored svega, razmišljamo isto. Ostaje još jedno pitanje, da li će građani bivše Ukrajine koji govore ruski jezik povezati Krim sa Odesom i Pridnjestrovljem bez velikih žrtava? Ovo povzivanje je uslov za uspostavljanje čvršćih veza među navedenim zemljama balkanskog regiona. Gledano kroz ovu prizmu mogu da zaključim da je ssdašnja vlast veoma oprezna. Mora će se zavisno od razvoja situacije opredeliti ili pad ili okrenuti ćurak.

Kakva Jugoslavija? Kakvi bakraci. Ko sanja novu Jugoslaviju Jugoslavija mu u kuci bila. Koliok god ideja Jugoslavije jeste dobra i plemenita isto toliko je i neostvariva, iluzija i opasnost po srpski narod. Doduse, kad vise ne bude Srba onda vise ni nece biti vazno.